Putešestvija
Hajmo u šetnju, noćnu, celonoćnu,
Čim sunce zađe, nađimo se negde, skromno,
Odimo u neki običan kafić, na dve, tri kafe,
Jer nas čeka noć neverovatna, duga i neponovljiva,
Posle uzmimo neku brzu hranu,
I jedimo je na gradskoj autobuskoj stanici,
Gledajmo u koji će bus najčudnija osoba ući,
idemo za njom, idemo do kraja, nije bitna više,
U toj vukojebini, na rubu grada, pronađimo nešto,
Buvaru, zadrugu, jeftini kafić, i sakrimo se tu,
Verovatno neka kafanica, gde popijemo po jednu odvratnu brlju,
I po domaću kafu, jer noć tek čeka,
Pešaka ćemo se vraćati do grada, ili autostopom,
Sigurno smo našli kog uvrnutog da nas poveze,
Pritom zabavi i delom razume,
Kad stignemo dole, otiđimo u neki grozni popularni klub,
Odvratna muzika i jeftini ljudi, i mnogo silikona u prostoru,
Tu smo samo da popijemo po neki koktel brzo,
I neskromno osudimo, za nas glupu i debilsku masu,
Čim nas alkohol drmne, kupićemo 10 limenki piva,
I da klošarimo, po jednu da popijemo na mesta zapečatirana uspomenama,
Gde će nostlajgija da nas izjebe i uništi i ostavi ravnodušne na kraju,,
Pa dva mesta svakom, a jedno zajednički, valjda imamo nešto,
Guramo dalje, kroz mračne ulice, u kojima se vidi samo naša upaljena pljuga,
U glomazni mrak, sednimo tu na neki beton obgrljeni tamom, i sačekamo da neki frik prođe,
Osetiće nas, svoje saborce u ovom strašnom svetu,
Zaustavićemo frika, da se podružimo sa tom osobom, a onda nek krene i ona,,
Potom idemo da završimo belo, jer noć nije ni polovinu prešla,
Frik će otiću na svoju stranu, a mi će da preturamo brojeve, da dilera nađemo,
Ulovićemo, nema sumnje, uradićemo se, i koračaćemo brzo kroz noć,
Kupićemo flašu tekile, i zabiti se u park gde nafurani klinci, rokeri sviraju Galiju,
Tad ćemo se vrištati pesme Velike Arkane, Pusti me da raskinem sa njom , posebno možda dva tri puta,
Kad nas namunjen klinci oteraju, da isperemo sve što nam je aure zaprljalo,
Otićemo u neku raspadnudi, u , ni ne znam šta je, gde se skupljuju propale matore noćne ptice,
Gde će biti izuzetno dosadna muzika, i popićemo šta nude,verovatno kiselu i vinjak.
Posle, pronađimo neku visoku zgradu,u lift, do zadnjeg sprata,
Skačimo i skačimo, dok se lift ne otkači, padajmo,kraće no što želimo, dok se kočnice ne uključe,
Premestimo se u sledeću, odimo na krov, zapalimo travu, uzmimo što je ostalo belo,
I gledajmo kako sunce proždire noć...
