Pesma o Đurđini
Da!
Umrla si!
Ne davno, ne skoro,
Tu negde u vremenu,
Samo si skliznula i napustila sve, pa i sebe,
Sve što smo radili, što smo mislili, što smo planirali,
Što je naša elipsa i aksiom,
Crklo je!
Ispala si pogrešna, ili pak možda ja?
Mrtva, skroz mrtva,
Sestro moja volim te uvek!
Ali kad te sretnem vidim nekog ko tu nije živeo nikad.
Te dignimo visoko čaše u čast svega onoga što si bila!
Нема коментара:
Постави коментар