Karambol

 Karambol

 

Rasprši se u etar

Pa se rastvori u kiši

Padni na zemlju,

Te proklijaj bujno

Porašće neveni,

I polen će ćeš razdeleti,

Crtaćeš po nebu lica razna,

Sve ćeš moći onim osmehom i pogledom,

Pašću pred tobom,

Po meni svi će pišati,

Pa pišaj i ti, može ti se,

Dok se držim najjače za tvoje prepone,

Zagledanu u prazninu

Izgubio sam se u svemu tome,

Udaram o sve..., i sve udaramo o mene,

Ošini me svojom  bičem,

I ne budi moja, skladnije je tako .