Milost

Milost

 

 Klečim pred tobom

 Zahtevam milost,

Da mi dveri svoje otvoriš

Zahtevam milost,

Da dozvoliš da se sakrijem uz tvoje meko udobno telo.

Zahtevam milost,

Da opet večeramo zajedno,

Zahtevam milost,

Da pričamo razne priče,

Zahtevam milost,

Da ne dozvoliš da se moja nada ugasi,

Molim za milost,

Da me bar voliš jako sitan delić onoga koliko ja tebe

Nova godina

 Nova godina

Nova godina, hajde zajedno da ukoračimo u sledeću.

Ali gde ćemo? 

Ne razne treš klubove, ne dostadne kućne pijanke gde niko se ni ne napije.

Hajmo u grad? Neki drugi... Možda Beograd? Da, idemo u Beograd...

Stignemo i krenimo prvim kružnim tramvajem dokle nam se ide.. .

Na toj slučajno određenoj stanici izađimo u velikom stilu.

Tražimo kafić koji je možda nekad postajao, tako što ćemo se raspitivati u svakom mogućuj ugostiteljskoj radnji u blizini, pritom pijući po jedno piće. 

Vidim, lepo će nam krene. Kad ga ne nađemo?

Pa nismo drugo ni očekivali. 

 Do ponoći ostaće nam pet, šest sati, svašta zanimljivo još, ćemo valjda da uradimo.

Sve i dalje se bahato kotrlja po besciljnom planu. 

U centru ispred crkve Svetog Marka padnimo, ispovračajmo se za sve grehe od ove godine...

Ispred skupštine ispišajmo se,na stepenicama uzmimo zadnje zalihe....

Nemamo za opet, gde da se snađemo, nemamo ništa više, nikog, unezvereni gledamo oko sebe, dok petarde nežno počinju da pucaju.

Gde smo ovo došli?! Prelepo je!

Naša dekadencija je samo nama  ludima ukusna.

Nabavimo neku tekilu, da l maznemo da l je platimo nije bitno.

Sklupčajmo se u Pionirskom parku, zagrljeni, alavih noseva, i čekajmo.

Nova godina,vatrometim, mi razvučeni pijani na nekoju klupi, sami i glamoruzno bedni...

Uživamo u raspadu samih nas...

Udica

Udica

 

Zabaci mamac, i sačekaj da zagrizem udicu,

Da mi probije nepce i sinus,

Onda me zavitlaj preko glave, te tresni,

O kamani bedem,

 o dotrajali asfelt,

 o grafit na tvome domu,

Zatim se popišaj po meni, lepo me pomokri, al ostavi mali deo suv,

Da imaš gde da me za kraj brzo i bezvezno poljubiš...

Gozba

Gozba 

Dame imaju prednost, time pojedimo prvo tebe,

Zatim i mene, ne oklevajmo, tek nam je prva gozba,

Ali trebaće mnogo meda, jer vrilo gorki smo,

Potreban nam je i koji začin, kad smo se načeli bezukusno je bilo,

Za slatku završnicu, moje vreme, posluženo na pijedestalu ispred tebe,

Pažljivo ga zvaći, nemoj bahato, već učtivo gospodski,

Sad

Sad

 

Bog upokojeni truli iznad, među oblacima,

Cedi se gnoj svih zemaljskih grehova,

Kapi padaju na tlo, i niču stene,

Stene velike i male, svaka sa posvetom,

Na svakoj urezana lica, i na svakoj ogledalo,

Zemljotresi, oluje, sve u isto vreme,

Svet se raspad oko nas,

 Dok mi gledamo u svoje odraze neizainteresovani.

Mi 2

 Mi

(2)

 

 Izađi napolje na svež vazduh,

I pogledaj oko sebe, i nadaj se,

Da ćeš videti još nekog ko gleda oko sebe,

I on da će videti još nekog, i taj...

I da ćete se se svi tako gledati, sve više vas,

I da ćete  pogledati u nebo svi složni,

                                                                                       Pojedite gozbu što su vam očevi ostavili

Otrgnite se sa lanca koji ste prikačili sami sebi, više!

Nešto

 Nešto

 

Svaki dan se raspadnem,

I svaki dan se sastavim,

I uvek malo lošije no pre,

Pesma o Đurđini

 Pesma o Đurđini

 

Da!

Umrla si!

Ne davno, ne skoro,

Tu negde u vremenu,

Samo si skliznula i napustila sve, pa i sebe,

Sve što smo radili, što smo mislili, što smo planirali,

Što je naša elipsa i aksiom,

Crklo je!

Ispala si pogrešna, ili pak možda ja?

Mrtva, skroz mrtva,

Sestro moja volim te uvek!

Ali kad te sretnem vidim nekog ko tu nije živeo nikad.

Te dignimo visoko čaše u čast svega onoga što si bila!

Pesma o Katarini

 Pesma o Katarini

 

Taj lažni odmor

Zaceljenje duše 

Koju pokidaju

Prave nas popuno iste

Nema svojine, nema ličnosti

Iza rešetaka

Zatvor?! Ne, ne, ne,,,

Dva puta dnevno,

Bila si moja svetlost,

Ti moja Kaćuša,

Ja tvoj Mikac,

Te prelepe oči,

I još lepše lice

Ta ljubav tamo,

Osteče uvek u etru,

Prekrasni prijatelj,

Na naj naj naj odvratnijem mestu,

Iskra

 Iskra

 

Krenuo sam da te tražim,

Negde i svugde,

Video sam te nekad i negde,

Na nekoj fotografiji,

Koju je neko baš tad uslikao 

Baš tu u toj pozi, baš tako,

Ne znam ko je, ne znam ni ko si ti,

Ni koliko godina imaš, ni da l ti je crvema prirodna, ni išta,

Znam samo tvoj odraz kroz nečiji objektiv,

Na tom mestu koje ne znam koje je...

Ne znam ni da li si ikad bila živa?

Il si samo crvena iskra u polumraku i polusvetlu,

svega onoga što prosti ljudi smatraju nevažnim.