Selo

Selo 

Demoni u srcu device

( Priča drugačija od svega što sam pisao i skroz ne u mom stilu , ima još par takvih doduše )

U nekom selu između dve ošte i jedne tupe planine, par livada, uz prstohvat šuma,u srce mlade device uđoše četiri drčne duše. Kako seljani to primetiše , uradiše ono najlogičnije, time i ono najočekivanije. Napuniše usta i života bunar devici svetim biljem kako ne bi zle stvari u njenom srcu pobegle moći i raširile se na druge seljane. Te joj maljem smrskaše laktove i kolena,kako se preko kostiju demoni ne bi sakrili u nokte. Te joj uši i nozdrve probiše kočevima od drveta,oko koga su vile plesale od prapočetka,kako se mračne duše ne bi mogle ni odatle iskrasti. Zatim je celu, vodom sa nakovanja poliše,jer kaže se da tako valja. Nakom toga je svezaše iznad velike lomače u koju ubaciše kosti crnih zveri i sveto bilje kako bi ubili demone u srcu device. Kad je joj koža pocrvene od plamena,te se napraviše plikovi,koji popucače,pa se onesvesti od bola,skinuše je sa vatre jer su znali da su demoni mrtvi. Opraše je u vodi od otopljenog snega. Premazaše joj opekotine svetim uljem,posoliše slatkim začinima,preko staviše suvo voće,kako bi ih zasitili,jer su bile alave i drčne (opekotine). Te joj sipaše tri sveža jaja niz grlo,i gurnuše joj usijani ugarak jer se plamen nikad ne sme skroz ugasiti. Nakom toga zaklaše tri jaka petla kao žrtvu bogovima, i tri jaka konja kao pretnju i  upozorenje bogovima. Te mirno legoše jer su znali da su uradili sve kako treba.