Oluja

Oluja

 

Miris prepečene kože,
U olujnoj zimskoj noći,
Greje sve one, i glad utoljuje im,
Koji još nisu odigrali, lošu ruku,
Adrenalin što lična oluja ispod plikova,
iz zgrčenih mišića im cedi, ohrabruje ,
i gura,da zakorače,zavrte i skoče.
Dok kristali u mrtvoj travi sjaje,
Opekotine oči im od plastične sreće zacakle,
Jer ljudi jesu, i vole dobro zapečeno meso,
A soba, puna ' dima, dim pun nadanja,
Na podu nagoreli silikon i garavi ključevi od kola,
U mraku uzbuđenje oči,velikim očekivanjima napunjene.

Noć potopljena u kiselinu

Noć potopljena u kiselinu

( Jedna druga )

Čuj me!

Povredi me!

Ohrabri me!

Presretni me u nekoj od ovih prokletih ulica,

Na raskršču polusvetla i potpunog ludila,

U ovom propalom sjebanom gradu,

U ovoj klanici za sve,

I pođi samnom,

Da potopimo i ovu noć u kiselinu.

Pogled

Pogled

( Ispolirana verzija )

U dimu natopljenom viskijem i rumom,

Odsjaju svetla i odrazu crvenih zavesa,

U kristalnim modrim četinama iza svega,

Između prazne priče i staklastih osmeha,

Mislim da videh na samo trenutak,

Nešto lično namerno u tvome pogledu.

Poverenje

Iskliznulo mi je,

Zbog ogromne veličine,

Silne težine i dugog tegljenja,

Poverenje tvoje,

Te klekni i uzmi ga,

Pruži mi široko raširenih ruku,

Ali sagni glavu malo niže,

Nemoj gordost gipkost da ti krši,

Čelom nesalomivim,

Kamen pod tobom ugreji,

Jer bos sam,

A hladno je tlo.

Pretencioznost

Rečenice su moje umetničkim konzervansom natovarene.

Samertajm disapojtment

Samertajm disapojtment

Posle mahanja rukama ,

Skakutanja po bari ,

Biranja izbaždarenih reči ,

Gađanja teškim egotripovima ,

Zapišivanju probranih ćoškova ,

Nekako neskromno možda ,

Ili potpuno suprotno ,

Mislih da uspeh ,

Nešto prilično nebitno ,

Previše i površno ,

Ali ne , ne !

Nisam ni to ,

To tako jeste ,

Osnovna  moja osobina ,

Navikniti se neću ,

Ipak .

Pogled

Pogled

( Neispolirana verzija )

Negde u dimu ,

 odsjaju svetla i,

odrazu crvenih zavesa ,  
između praznih dijaloga,
i pohabanih monologa,

mislim da videh ,

samo na tren ,

nešto lično ,

posebnije od ,

uobičajenog  ,

u tvome pogledu .

Grafit

Grafit

U toj veseloj gužvi ,

Bili smo tako sami .

Selo

Selo 

Demoni u srcu device

( Priča drugačija od svega što sam pisao i skroz ne u mom stilu , ima još par takvih doduše )

U nekom selu između dve ošte i jedne tupe planine, par livada, uz prstohvat šuma,u srce mlade device uđoše četiri drčne duše. Kako seljani to primetiše , uradiše ono najlogičnije, time i ono najočekivanije. Napuniše usta i života bunar devici svetim biljem kako ne bi zle stvari u njenom srcu pobegle moći i raširile se na druge seljane. Te joj maljem smrskaše laktove i kolena,kako se preko kostiju demoni ne bi sakrili u nokte. Te joj uši i nozdrve probiše kočevima od drveta,oko koga su vile plesale od prapočetka,kako se mračne duše ne bi mogle ni odatle iskrasti. Zatim je celu, vodom sa nakovanja poliše,jer kaže se da tako valja. Nakom toga je svezaše iznad velike lomače u koju ubaciše kosti crnih zveri i sveto bilje kako bi ubili demone u srcu device. Kad je joj koža pocrvene od plamena,te se napraviše plikovi,koji popucače,pa se onesvesti od bola,skinuše je sa vatre jer su znali da su demoni mrtvi. Opraše je u vodi od otopljenog snega. Premazaše joj opekotine svetim uljem,posoliše slatkim začinima,preko staviše suvo voće,kako bi ih zasitili,jer su bile alave i drčne (opekotine). Te joj sipaše tri sveža jaja niz grlo,i gurnuše joj usijani ugarak jer se plamen nikad ne sme skroz ugasiti. Nakom toga zaklaše tri jaka petla kao žrtvu bogovima, i tri jaka konja kao pretnju i  upozorenje bogovima. Te mirno legoše jer su znali da su uradili sve kako treba.

Ostrvo

Ostrvo

( Nostalgija i tvrdokorna patetika )

Neko malo ostrvo na reci ,

Jako malo na sredini reke ,

Bilo je samo naše tog davnog leta ,

Usudiću se reći i stvoreno posebno za nas ,

Naše malo kraljevstvo prijateljstva ,

Ili makar nečeg što je ličilo na to ,

Nema ga više ,

Ili ga ne mogu naći ,

( Ako kojim slučajem nabasam na ostrvce fotkaću i okačiti ovde )

Nešto

Nešto

(  Suprotno od jednog ...od tih nečega  )

Sa vremena na vreme ,
Da nadjača bučne  i svetleće misli ,
Neophodni su buka i haos .

Nešto

Nešto

( Još jedno ... od mnogo tih nečega )

Nikad glasnije , užasnije  i prodornije ,

Vrištanje !

Bez ikakvog zvuka . 

Klanica

Klanica

( Pičkoušćeva personalna klanica )

Napoji stoku pojezijom ,
Nipošto pravdom , prozom i poezijom ,

Pa po kolačić sa sirom i mrtvim životinjama ,

Te nazad u klanicu ,

Da se tove , 

Govnima , lažima , i milosrdnim uranijumom ,

Uskoro će biti zreli za klanje , 
Pa u red da čekaju ,

Samoklanje ,

U privatnoj liberalnoj po sve narodnoj klanici.

Nešto

Grafit

( Još jedno od ... mnogo tih nečeg )

Sve je bilo potpuno isto ,

Ali je izgledalo skroz drugačije .

Mrak

Mrak

( Još jedna iz adolescentske depresije krize , kako god se to zove )

Beži u mrak ,

Jer će ti tamo nebitne senke biti pravi prijatelji ,

Beži u mrak ,

Jer ćeš tamo lakše putovati svojim svetovima ,

Beži u mrak ,

Jer te oni možda tamo neće videti ,

A kad se umoriš od svega toga ,

Sklizni nožem duboko u svoje grlo ,

I tad će biti sve u redu .

Putnik uma svog

Putnik uma svog

( Još jedna jako stara )

Izgubio sam se u mračnim hodnicima lavirinta misli mojih ,

Svici su izgoreli u svom fenjeru , svetla više nema ,

Uski zidovi oslikani ružnim sećanjima ,

                    Purnik uma svog ,

                                tražeći izlaz ,

Počinjem da zaboravljam gde sam , gubeći se među raznim iskrvljenim sećanjima ,

Lažima i istini ,u haosu i u redu , 

Penjem se ka svetlu silazeći u mrak ,

                     Putnik uma svog ,

                                 tražeći izlaz ,

                                                                                      Vrišteći u svojoj glavi sam za sebe , bez zvuka . 

Ples

Ples

( Samo za požrtvovane , jako staro , polupoceni papiri koje nađoh , u sećanju je slaba )

Sneg , pepeo , prašina ,

Demoni sa oreolima iznad glava ,

Mandragorina krila ,

Plešite ,

Samo plešite ,

Na stajte ,

Plešite po ljuskama od jaja ,

Po staklu ,

Po pesku ,

Po perju ,

Ali plešite , i nikad nemojte stati ,

Vrtite se jedno oko drugog , kao Sunce oko Zemlje ,

I pazite se svojih postupaka i odluka ,

Plešite i dalje ,

Drsko , uporno , požrtvovano ,
Plešite ,

I sa srećnim licima i sa suzama , a i bez njih ,

Opet plešite ,

Plešite i pod gradskim svetlima ,

Nemojte da se okliznete i  uradite nešto neplanirano ,

Plešite ,

  Plešite ,

    Plešite ,

Dok mrtvi ne legnete .

Gradska svetla

Gradska svetla

( Jako stara patetična pesma iz tinejdžerskog perioda , ne znam ni što je kačim ovde ) 

Nežna noć uvijena u slabu maglu ,

Gradska svetla osvetljavaju mesta utisnuta uspomenama ,

Ceo grad , ove noći , kao da postoji samo za nas ,

I mi to ne ispuštamo ,

Opet prolazim istom ulicom ,

Staro  drveće je i dalje isto ,

Miris letnje noći se oseća ,

Čuje se šum reke , prilazimo joj ,

Dok grad svetli iza nas ,

Mesečev odsjaj , i rečne trave ispod nas su ,

Sedim sam na obali , u magli , poznozimskog jutra 
 Prvi zraci Sunca se probijaju ,

Gradska svetla se gase .

Uspomene ne .

Sećanja

Sećanja

( Patetika )

Sedeli smo ,

Razmišljalji ,

Očekivali ,

Sve te lude avanture ,

Divlje ljubavi , neraskidiva drugarstva , 

Da ćemo biti ko zna gde , 

I svašta ludo proći zajedno .

Sve te naše gluposti koje smo radili ,

Naši razgovori , samo naše zajednički utrošeno vreme ,

Sedeli smo iznad reke ,

I sve je to otišlo niz nju .

Susreti

Susreti

( Nedresirana verzija )

Skroz slučajni susreti ,

Sa strancima ili ,

Sa gotovo strancima ,

Po neki ,

Vredni su ,

Jako , jako vredni ,

Sami za sebe ,

Tek onako ,

Da tvoj put malo prodrmaju ,

I ošamare te ,

Nekad grublje nekad nežnije ,

I uteše te ,

Nekad skoro potpuno nekad tek dovoljno ,

Da nastaviš svojom stazom ,

Ili da tražiš novu ,

Jer možda ta na kojoj si i nije za tebe .

Nešto

Nešto

( Još jedno od mnogo tih ... nečega )

Soba puna dima

Dim natopljen osećanjima

Na podu nagoreli silikon

Ako tako nastave izgoreće

Vrele devojke

Ona

Sećaš li se

(  Sećam se )

Sećam se ,

Da jako drag  sam ti ,

U pijanoj težini , dimu , mraku ,

Nekog jutra  , ili noći ,

Ili onog između ,

Tvoje reči ,

Užasnule su me.

Ljubav

Ljubav

( Ili nešto drugo? )

Nema ljubavi ako ti ne zarije kandže i iskida kožu ,

Te gurne dublje i iskasapi srce ,

Pa trčiš noću sam  praznim ulicama ovog grada ,

I dereš se najjače , time deljajući grlo ,

Dok ne počneš krv da kašlješ ,

A duša ti vrišti još silnije ,

Te celim telom o zid udaraš ,

Dok ne čuješ da ti kosti pucaju .

Zvezvde

Zvezde

( Antipatetika II )

Izgleda da je neko skinuo zvezde sa neba ,

I stavio ih je u tvoje očne duplje ,

Te dužnost je da ih iščupam i vratim nazad ,

Jer nije u redu da ceo svet bude uskrećen za taj sjaj.

Zvezda

Zvezda

( Antipatetika )

Ubrao sam zvezdu sa neba ,

Da ti je stavim u srce ,

Da pri svakom otkucaju ,

Iskasapi te malo .

Egotrip

Egotrip

(  Nerafinisana verzija )

Hajda da zgutamo po jedan trip ,

Egotrip ,

Pa poletimo , 

Pustimo nostalgiji da nas siluje ,

Dok nam traju slabe zalihe ,

Dok nas drži gospodsko vino ,

Budimo onakvi kakvih se gadimo ,

Kako smo nekad davno smatrali ,

Zaplešimo kako ja hoću ,

Dugo koliko ti želiš ,

Samo ovu noć ,

Ili više ,

Izgurajmo ili odgurnimo ,

Sretnimo se opet ovako ,

Kao slučajno .

Usijani ugarak

Voda/vatra

( Neophodan )

Kad si žedan , 

Potopi glavu u vodu ,

I pij , pij , pij ,

Sve dok ne osetiš da ti je telo  od vode otežalo  ,

Potom ,

Uzmi usijani ugarak ,

I nabij ga duboko u grlo ,

Jer se plamen nikada ne sme skroz ugasiti .

Težina

Nešto

( Jedno od mnogo tih ... nečega )

Ponekad ,

Od težine misli ,

Vučem glavu po zemlji .

Raspadanje

Raspadanje

( Delay and Decay )

Zagrli toliko jako da slomiš kosti ,

Slomi i te čaše , 

I to tu ,

Da sve bude skladno i razbacano ,

Ništa ostvareno ,

Zapušteno u svojoj početnoj grešci ,

i preteranoj iskrenosti ,

U svom običnom kašnjenju i raspadanju , 

Osmehni se ,

I odi .

Egotrip

Egotrip

( xy verzija )

Hajde da zgutamo po jedan trip ,

Egotrip ,

Pa padajmo ,

Pustimo nostalgiji da nas siluje ,

Makar ,

Dok nam ne dosadi ,

Budimo kakvi smo nekad davno bili  ,

Zaplešimo kako ti hoćeš ,

Dugo koliko ja želim ,

Samo ovu noć ,

Ili više ,

izgurajmo ili odgurnimo ,

Sretnimo se opet ovako ,

Ponovo ću reći da je slučajno

Noći potopljene u kiselinu

Noći potopljene u kiselinu

( Jedna od )

Hoćeš ' da se udaš za mene ?
 Sad mi reci ,

U  ovoj čudnoj noći pod jorgovanima ,
 Koja ' ma šta god bio tvoj odgovor ,
 Biti sačuvana u večnosti ,

U svakom slučaju pijan ,

Da l' sa tobom negde u slavlju ,

Il' sam , zaljuljanim ulicama ovog grada ,

Gde kad kreneš uzbrdo stigneš još niže ,

Saplesti se u zagljaj gradskih kurvi ,

Koje koliko god da su radile ,
Nisu izgubile svoj oblik i svoj žar ,

Ili ,
 Ipak ,

Potopimo ovu noć u kiselinu ,
 Jer samo takve noći su ,
U ovom prokletom dosadnom gradu , 

Svarljive .