Dogma

 Dogma

 

Proždire me greh, ta apstraktna prašina i praznina,

Taj raznobojni prah i pepeo i pesak, 

Psalam nezabeleženi, neuklopljeni,

Izgubljen u Bilbiji,

Ta drevna dogma,

Koja priča o svim uspesima,

Koji se kažnjavaju,

Lepota i ljubav i žrtva,

Poslednji poljubac,

Glave na panju,

Tupom sekiram od tela odvojene

Slobodni strelac II

 Slobodni  strelac II

 

Ne dirajte me dok se kockam,

Dok pletem neke svoje mreže,

Ne dirajte me dok se drogiram,

Dok pokušavak da se sa poda skupim,

Ne dirajte me kad pravim lom,

Dok radim pogrešno i pogubno,,

Ne dirajte me dok čistim pištolj,

Dok skačem s krova na krov,

Ne dirajte me dok se stepenicama lošim uspinjem,

Dok sam nadomak vrha,

Ne vucite me dole...

 Pustite me da budem takav kavak jesam

Senka/čoveka

 Senka/čoveka

 

Čovek i ne primeti ceo okean koji ostavi iza sebe,

 od

 propalih nadanja,

  slupanih želja i ideja, 

praznih osećanja i razbijenih obećanja,

 bezvrednih reči i praznih misli, 

 pokvarenih radovanja i prokletih veselja...

Od mokraće, suza, znoja, 

sa plutajućim govnima, 

papirnim zlatom,

 perjem, ljuskama  jaja, kožom ,

 naftom...

Sve dok mu na dođe do očiju te zamuti vid,

 snađe se nekako da napravi kakvo takvo plovila

 i nastavi ponosan, podignute glave,

 s verom u samo sebe i ni u šta više!

Pesma o Pandori

 Pesma o Pandori

Izopačeni san u kome si bila posetilac,

Gde su čeljosti gde ne treba da budu,

I ritam zatvaranja i otvaranja je jeziv,

A moraš da naciljaš i uđeš,

I sve tako gadno i neverovatno,

Ali tvoj divlji smeh, na javi, sve to sruši,

Tvoja lepota to izbledi,

I isisa iz sečanja,

Otvori tvoju kutiju.

Da se pričestimo.

Kabare

Kabare

Odvedi me u Pariz,

Pa zajašimo ludog konja,

Među svim tim slastima i bojava,

Stonom vinu i cigarama,

Otkri mi svoju najtamniju tajnu

Spomenici II

Spomenici 

Drugi

 

Naše putanje su se srele,

Isplele vačni trag,

Nije bitno šta posle,

Da l se volimo ili mrzimo,

Bila je to jedna supernova,

Ostavila senku na asfaltu,

Zapečatila zauvek,

To što sada gaziš, to su naši spomenici.

Spomenici

 Spomenici

 

Napravi nešto što liči na krst,

I zakucaj me na isto!

 Izdeljaj glogov kolac,

I probodi mi srce!

O glavu jaje mi razbi,

I pusti nek se sliva!

Sipaj vodu sa nakovanje,

I nek me opeče!

Pusti vukodlake,

I nek me rastrgnu!

Za sve pogrešne reči

Upućene pogrešnom čoveku,

U nikad pogrešniji čas!

Ubij me slobodno,

Imaš moj blagoslov,

Ali znaj, iznad NAS,

Biće spomenici 

I gledaćemo ih,

Sa suprotnih strana,

Pokušaćeš da ih razrušiš, uništiš,

 vištaćeš da pukno od tvog glasa,

Ali spomenici će večno ostati,

iznad nas dvoje, amanet oboma.

Iznad nas!

Groteska

Groteska

 Egotrip ${\displaystyle \infty }$

 

Zgutah celu šaku egotripova,

Jer dostojanstvo mi je nagriženo,

Sujeta procvala najbolje plodove ikad,

Jer nije u redu tako,

 Nije u redu da te ne vidim, ne čujem,

Zbog jednog vrlo mizarnog bića,

Kome si ti bezrazložno posvetila celu sebe,

Nije moja stvar, ali to je groteskno,

I nije moja stvar ako te sretnem,

Ali neću lagati da je slučajno.

Salva mea

 Salva mea

 

Svetlo zaobilazi,

Senka mi se rastapa,

Jurim je, da je utešim,

Saplićem se o grube reči,

Oper sam ostao za tebe vezan ,

Užetom sa samo jednim krajem.

Povuci me!

Spasi me.

Pravila igre

 

Pravila igre

Pljunuću na sebe,

Drugi, treći put

Pravila igre su promenjena,

Nije do mene, više je do njih,

Zadrtost moja i samouništavanje,

I zato što ja kažem, kad je već tako,

 Ostaće to uvek, a drugo,

Ne znam, ništa ne znam,

Igra je postala previše uredna,

Da bi se snašao nadomestiti propušteno,

Da bi je igrao valjano,

Slobodni strelac

 Slobodni strelac

 

Moji koraci ostavljaju nevidljiv trag,

Ćoškovi koja sam zapišao niko ne oseti,

Krv iz duše koju sam prosuo niko ne lizne,

Taj sam koji stoji na kiši,

U crnom sakou i puši cigaretu,

Donosim sve svoje promašaje na svoju ruku,

Gadjam vatrenom strelom pogrešne mete.

Niko nema prava da sebe nagradi za to,

Svi moji ispusti i padovi su samo moji,

Uvek sam kriv za sve loše i dobro,

Zaljubljen u sebe, tek dovoljno da se gadim mene,

Gazeći kroz džunglu nepravde,

Sa prijateljima iza,

Ne dozvoljam da stanu ispred,

Krčim put bez drrugih,

Ipak na kraju sam,

Uplakan  i ponosan,

Ali slobodan!

Eto, tako

Eto, tako

 

Sedim, eto tako...

Nadvijen na ponor praznine

Klinovima zakunac za nešto,

Nisam siguran šta,

Jedem nešto,

Pijem nešto,

I sedim, i planuiram da se plašim,

Kaže se da valja se. 

Neki revolver mi je pri ruci,

Hajde da se igramo...

Mea culpa

Mea culpa

 

Od svih gluposti koje sam radio, stvarao, gradio

Ova verovatno najveća, il najviše boli,

Sve ti ispusti, polusvesni promašaji, sve to,

Ni priniti zemljotresu koji ovo prizvaše,

Moja greška!

Te,

Ako treba da klečim na srči od mojih želja i nadanja,

Klečaću! 

Dok mi se oštrine ne zabiju u dušu i pokidaju svo samopoštovanje,

Ako treba da postanem voda, da opereš ruke,

Postaću voda!

Da je piješ, prosipaš, i sve što ti srce ište,

Ako treba da te zaboravim,

Zabraviću!

Ali samo ako ti nećeš mene.

Vidimo se za neki dan