Tiha noć

Tiha Noć

Tihi koraci,

pustim ulicama,

praznim gradom,

u olujnoj magli,

što lomi staklo,

neostvarene ljubavi krik,

besčujno i neprimetno,

ostavlja otisak ipak,

u toj običnoj

vrlo vrlo vrlo

usamljenoj dugačkoj noći.

Mi

Mi

( ... )

Prekrstimo se u čast Hrišćanstva,

Zagrlimo hrast u slavu Paganstva,

Ne pokleknimo za ponos predaka,

Takvi jesmo:

lukavo naivni,

ponosno ponizni,

istočno zapasni.

Kosa u more potopljenih,

Ramena na planine naslonjenih,

Nogu u ravnici savijenih,

Ruku uz telo vezanih.

Noć potopljena u kiselinu

Noć potopljena u kiselinu 

( Četvrta )

Okupimo se u ovoj raspaloj ulici,

u jebenom, trulom, prljavom gradu,

koji grize deo duše, za svoju, kao kakvu stanarinu.

Sednimo na taj ispucali beton,

istorijske važnosti  i neuračunljive lepote,

ispod tih ogavnih čardaka, što na zdanjima niču,

poput  pečurki posle kiše.

Počnimo ... nešto!

Pričajmo, rušimo, gradimo, uništavajmo, stvarajmo...

Ili potopimo i ovu noć u kiselinu,

jer na to navikli smo.

Misli

Misli

Ponekad mislim o tebi, da jesi mi žena,

da imamo decu koju trče po kući i gaju,

Ponekad mislim o tebi, da jesi mi žena,

da smo razuzdani, ljubitelji zabranjinih suspanci i šarenih napitaka,

svakako volimo i karte da razvučemo ,i ne znamo šta ćemo sa sobom,

Ponekad mislim o tebi, da jesi mi žena,

  da živimo u maloj pustoj kolibi bez stvari,

Otuđenuj šumama i divljinom,

Ponekad mislim o tebi, da jesi mi žena,

da smo drugi, neki mogući,

I tamo je skoro sve skladno,

Ponekad mislim o tebi, da jesi mi žena,

I vidim neudobnost u tvojim pokretima,

Te prestanem da mislim o tome.

 Noć potopljena u kiselinu

( Neka...treća )

Otvori širom vrata tvog drevnog dvora,

Upali baklje i spremi so,pogaču i vino,

Sačekaj me na pragu sa znakom na dlanu,

Dok trčim kroz ovaj nakaradni grad,

Preskačući svaku podmetnutu nogu,

Svo živo blato,sve jame,sve ruševine,

Zaobilazeći duhove,aveti i šta sve ne...

Potopimo i ovu noć u kiselinu.

Voćnjak

Uberi plod sa ovog večernjeg drveta,

Onaj prezreli, gotovo truli,

U kome šećer alkohol je postao,

Sa sjajem mladalačke nade i staračkog mira,

Jedne od nijansi boje tvojih usni,

Zaplešimo u ovom večnom voćnjaku,

Po tvojim koracima, po mojoj želji,

Ispod tog beskrajnog svoda,

Gde slobodne duše plutaju,